Archive for November, 2012

Pijaca

Kancelarija mi je blizu pijace te sam iz svoje svakodnevne organizacije ukinula pijačni dan. Tako da je svaki dan, pomalo pijačni. I za doručak i za ručak i za poveće snabdevanje pećine.
Ponedeljkom istu ne posećujem. Skupa je ko sam đavo. Mislim, skupa je i inače.
Petkom, oko dva, kad su se svi namerili da što pre zamandale svoje tezge i pripreme se za subotnju histeriju ja odem da pokupujem štošta. U svojoj potrazi (nemam pojma šta ću kupiti) ja se šunjam u onom šarenišu i mirisima i tako biram. Odokativno. Jedino ne menjam ženu od koje kupujem sir. Sve ostalo podložno je testiranju. Često biram tezge zbog ljudi koji iza njih stoje. Što je siromašnija ta tezga sa par stvari ili stariji insan, ja tu makar me koštalo nekad duplo skuplje. Svašta zna da prelomi.
Celer.
Jedan komad. Da da, sa listovima.
A jel ga pohujete, pita me baba?
Ostajem nekoliko delića sekundi zbunjena i šokirana, i ponovim zadnju reč. Pohujem?
Da, pohujete.
Pojma nemam da to može da se radi. Ili da je to nekad neko radio ili da sam to nekad jela, čula ili videla.
A može rođena kako ne može.
Najteže će ti biti da ga isečeš na tanje kolutove. Onda ga samo malo prebaci na tiganj nako ko tikvice da omekša. I onda u jaja i brašno i posoliš i bibera i eto. Bude baš lepo.
Dajte mi dva.
Jedan za čorbe a jedan da probam.

….

Ove ću rezance.
E ovi su ti bolji rođena.
Dobro onda, dajte mi te.
A koliko godina imaš dete. Jeste, možeš mi biti dete.
35. Još malo pa ću avanzovati za jednu kalendarsku.
Eto vidiš, znam ja da mi možeš dete biti.
Eto.

Čvarci pošto?
800.
Osamstotičegagodmajki!!!!
Pa to skuplje od teletine.
A jes, al jedu ljudi. Više nego teletinu!

I dunje mirišu.