Boja spava sa mnom u krevetu.
Katkad u krevecu.
U stvari ona nema problem s tim gde će da spava, ali meni lakše da je tu uza me.
Kad se noću provrda i ustane da “dide” (ide), lakše mi je da je sobalim i vratim u san, nego da ustajem do kreveca u kom već uveliko stoji na nogama, razbuđena i srećna što ćemo ustati malo da se poigramo oko pola tri.
No, krevet dele i:
Međed – komada jedan, veći od Boje i u širinu i visinu, što znači da zauzima ko prosečno četvorogodišnje dete. Zove se Njenje.
Kuca - komada 3.
Jedan je omiljeni i on je pravi Vava. Poklonila joj ga je Veja. Sa narandžastim ušima i retko kad belim stomakom (voli Vava da bude vučen po ulici za nogu ili uvo).
Drugi kuca je nako klasičan. I nije baš omiljen. On je tu za svaki slučaj. Velik sasvim.
Treći je onaj pevajući kog kad noću slučajno šutneš u potrazi za vodom ili pišanjem čuješ: “Ova mala kuca išla je na pijacu, ova mala kuca pojela je keksić, ova mala kuca pevala je ceo dan i noć!” Ako ga šutneš u neki drugi deo tela onda može da se čuje: “Vidim te!” – što te toliko isprepada da se sablazniš. I istog šutneš koji opet počne po pijaci i keksićima.
Dinosaurus – komada 1. Doneo joj ga je Ivan koji ima dva mala “divljaka” zaljubljena u sve što seže pre nastanka čoveka. Znači dinosaurusi i to je to. I on spava s nama.
Zeleni žabac – komada 1.
Poklonila joj ga je tetka kad je bila još uvek manja od njega. Sada spava s desne strane. Ili pod nogama. Ima lepu mašnu, velike oči i na sreću ne priča ništa!
Dva ćebeta. Lepa, meka i bez njih niđe.
I magnet za frižider!
I kad planiram da je stavim u krevetac i potrpamo džunglu na spavanje, mesta za nju više nema! Ili će se uguši među divljima.
Tako da ćemo muškog roditelja vratiti u krevet kad se savana iseli.
Ili će pre biti obrnuto. Da ću se i ja iseliti kod muškog roditelja a u sobu pustiti sve što gmiže i urliče.
Comments(8)