Archive for the 'Uncategorized' Category

za proleća

Ajde da mi pobijemo tu decu da bi odrasli mogli mirno da odmaraju!

Da li se slažem sa Zimelom da ova zapadno-evropska kultura mora propasti?
Slažem.
Da li mislim da je taj proces nepovratan?
Mislim.

Ne dajem mu šansu ko Berđajev, da će nanovo duh ovladati svetom/civlizacijom. Ali ni malo.
Zašto?

Evo zbog ovakvih stvari koje su u stanju da ti zagorčaju pa malo je reći dan…Ovakve stvari su, pomirite se, iznedrene vrednostima koje tako slavimo.
Članak na B92, Zona bez dece postaje novi trend.
Ko ga pročita i složi se s njim, molila bih ga da mi se ne obrati ni jednim jedinim argumentom. Prosto, taj argument koji bi opravdao ovakve vrednosti je za mene nesvarljiv ko gumeni opanak i dijametralno suprotan od onog što život jeste.

Kratak rezime za one koji ne bi da čitaju ove gadosti/stvarnosti.
Da mi ukinemo deci ulaz u avione, restorane i tako neke drušvene zone, jer ima gostiju kojima to izrazito ide na kurac i njihov teško osvojeni i uplaćeni mir je narušen tako da će ti ljudi da umru, da će da ih strefi kap, da će njihov smisao života prestati da postoji. Što se mene tiče, to opušteno može i da im se desi, jer takvi primerci ljudske vrste zaboravljaju da su im se govna razmazivala po guzici, da je njihova vriska nekada uveseljavala i nervirala neke druge ljude. Ali to se ne računa. Njihova kontemplirana stvarnost ne sme biti narušena nekim drugim mladunčetom, koji će mu sutra brat bratu zarađivati za pišljivu penziju!

I dok nisam imala dete, ne znam kako bi mogao da me nervira dečiji plač! Dečiji bezobrazluk je jedno, ali suze su dragi moji već nešto drugo.
Deca ne plaču u avionu jer im je eto sad došlo na iznerviraju celu flotu i da podriglim civilizovanim insanima naruše njihov uplaćeni mir. Plaču jer nešto ne valja. Pritisak na devet hiljada ne prija ni odraslima, a kamoli bebama, samo što one za razliku od ovih civilizovanih ispljuvaka ne znaju da upale lap top i gledaju očajne domaćice, nego mukice nemaju pojma šta im je. Moraju mirno da sede, da ne bi čika ili teta pored njih bio uzrujan i dotaknut dečijom prljavom rukom ili cipelicom, ili da ga te oči slučajno ne gledaju znatiželjno!

I izjava roditelja da im to takođe predstavlja neviđenu neprijatnost.
Ne, nije neprijatnost što ti dete plače, i što ne može da se primiri dvaes minuta na sedištu, nego je neprijatnost što znaš da će ŽIVOT u tom detetu smetati nekom beživotnom civilizovanom čoveku pored tebe, pa dozvoliš sebi da te to više potresa nego problem tvog deteta!

Neću da kažem da nema dece koja su i bezobrazna. Ima. Ali drugari, ima i odraslih koji su neviđeno bezobrazni. Šta ćemo sa njima? U stvari, mogu slobodno bez arugmenata i ne znam kakvih statistika da zaključim da su baš takvi civilizovani odrasli kojima smeta dečiji život u stvari oličenje bezobrazluka.

To su oni večiti ljudi koji plate za svoj “mir” i “san”, ne dajući drugima ni malo šansu da sanjaju na drugi način, to su oni koji se žale na gužve na koncertima kako ih je neko učepio…pa idi brate u Sava centar pa slušaj kamernu muziku. Neće ti niko stati na nogu! To su oni koji se žale što u prirodi nije baš procvetalo cveće kod su oni stigli, i što eto baš danas pada kiša, i ako bi mogli da tuže agenciju i za to, kako im je sa lošim vremenom upropastila letovanje. Slutim da ćemo doći do toga, da će početi da tuže ne znam koga ako ih katkad zadesi neki zemljotres ili cunami! Neko im je sjebo njihov uplaćeni aranžman.

Drago moje civilizovano ljudstvo. Najmanje su deca sjebala vaš mir. Koji uzgred budi rečeno, nikad niste ni imali, nego ste ga rentirali na deset dana ol inkluzive.
Osvojeni mir ne remeti nečiji plač.
A ni bezobrazluk ako ćemo iskreno.

I moram da kopiram nekoliko komentara ostavljenih tamo ispod teksta:

Ma da pobijemo svu decu i gotova stvar! Posle predjemo na zene, macke, postare, starce, invalide i sve ostale koji nas nerviraju…….
(ivan, 9. avgust 2011 09:06)

Ume da bude iritantno, ali svi smo mi bili “deca” nekada.
(Marjan, 9. avgust 2011 09:21)

u ponudi su i posebni kavezi za bebe i mlađu decu, koji apsorbuju 75% zvukova koji dolaze iznutra. Kavezi se mogu fiksirati za pod u prtljažnom prostoru aviona, a poseban dodatak omogućava montažu u gepek autobusa. Moto proizvođača je “Deca su pošast sveta – borba je rešenje”
(milos, 9. avgust 2011 08:58)

Srda

Ja se često namrštim
I stanem za vrata,
Pa se srdim i srdim
Po dva do tri sata.

Pitaju me i otac,
I tetka i mama:
” Šta je tebi, Bojice?”
– Ja ne znam ni sama.

A kad čelo razvedrim
(To me stane truda),
Onda pitam samu sebe:
” Što si bila luda?

Next Page »