Comments(5)
Kupila sam joj onaj “plaža kit” sa sve grabuljama, lopaticom i šta ti ja sve znam s čim. U njemu ima ona (mala) kantica za zalivanje cveća. Deo kroz koji curi voda uglavi usta i duva iz petnih žila. Dernja se. Duva. Huče. Vrišti.
Kapiram da svira trubu.
Comments(10)
patuljasti postaju heroji, a korpulentni ostaju pice
koga okriviti za danas? preusmeriti napetost i uploviti u bezbrižnost bez strepnje. ah, krivo je naše “hrišćansko” vaspitanje, i danas. samo nas sputava i nedozvoljava nam da živimo, kao mi bi to znali, čak bi društvo drugačije organizovali, pravili bi igrališta za decu posvuda…
ali, evo ga. da, evo ga- igralište u našem dvorištu, napravljeno već, neko se već osmelio i obučava našu decu. oh, hvala mu. sad mi je lakše. razvijaće veštine i telo, sticaće snagu, zaduvaće se, izduvaće se, pa će i spavati. divno. tobogan, klackalice, ljujaške, stepenice, ovaj, ne znam kako se to kaže, merdevine,onako učvršćene dole i usmerene pravo u nebo, deca ih jako vole, vole i da ih gledaju na toj jasno dvostrukoj osmatračnici-pozornici…
…ustvari, deca vole i stepenice koje bi se spuštale, bar neka deca vole, malo su strašnije, ali ih privlače…
…ček,ček… a što nema iskopan šaht i lepo u njemu merdevine, da se deca mogu spuštati u unutrašnjost i da se deca mogu popeti do zemlje, šta će odmah na nebo?
“pa u toj rupi bi se neko odmah osro”
“…da verovatno je već neko bio u toj rupi”
“deco, nemojte da idete u te rupe, ko zna koje već pre vas tu bio”
mame su izričite: ” ne ulazi, ne moj sam, ne vidim te, tamo se ništa ne vidi, ko zna šta tu ima!!”
“ništa nije tako pogano kao ljudsko…”
ali neki bi se odavažili, tajno, noću, u osami ali u paru, prodrli, savladali zabranu, osetili slast toga
o da, to bi bila prava tajna, ko je ulazio, mada bi se sutra već znalo, bili bi osuđeni i žigosani
krivo je hrišćanstvo i pedagogija, koji je đavo i pravio to igralište. trebaju nam samo stepenice ka nebu, ne i ka zemlji, i tačka
promiskuitetne rupe
“sve bih njih ja pozatvarala”
da, da, treba nam krivac i za danas
da se malo opustimo