ArtMistakes

Da li se slažem sa Zimelom da ova zapadno-evropska kultura mora propasti?
Slažem.
Da li mislim da je taj proces nepovratan?
Mislim.

Ne dajem mu šansu ko Berđajev, da će nanovo duh ovladati svetom/civlizacijom. Ali ni malo.
Zašto?

Evo zbog ovakvih stvari koje su u stanju da ti zagorčaju pa malo je reći dan…Ovakve stvari su, pomirite se, iznedrene vrednostima koje tako slavimo.
Članak na B92, Zona bez dece postaje novi trend.
Ko ga pročita i složi se s njim, molila bih ga da mi se ne obrati ni jednim jedinim argumentom. Prosto, taj argument koji bi opravdao ovakve vrednosti je za mene nesvarljiv ko gumeni opanak i dijametralno suprotan od onog što život jeste.

Kratak rezime za one koji ne bi da čitaju ove gadosti/stvarnosti.
Da mi ukinemo deci ulaz u avione, restorane i tako neke drušvene zone, jer ima gostiju kojima to izrazito ide na kurac i njihov teško osvojeni i uplaćeni mir je narušen tako da će ti ljudi da umru, da će da ih strefi kap, da će njihov smisao života prestati da postoji. Što se mene tiče, to opušteno može i da im se desi, jer takvi primerci ljudske vrste zaboravljaju da su im se govna razmazivala po guzici, da je njihova vriska nekada uveseljavala i nervirala neke druge ljude. Ali to se ne računa. Njihova kontemplirana stvarnost ne sme biti narušena nekim drugim mladunčetom, koji će mu sutra brat bratu zarađivati za pišljivu penziju!

I dok nisam imala dete, ne znam kako bi mogao da me nervira dečiji plač! Dečiji bezobrazluk je jedno, ali suze su dragi moji već nešto drugo.
Deca ne plaču u avionu jer im je eto sad došlo na iznerviraju celu flotu i da podriglim civilizovanim insanima naruše njihov uplaćeni mir. Plaču jer nešto ne valja. Pritisak na devet hiljada ne prija ni odraslima, a kamoli bebama, samo što one za razliku od ovih civilizovanih ispljuvaka ne znaju da upale lap top i gledaju očajne domaćice, nego mukice nemaju pojma šta im je. Moraju mirno da sede, da ne bi čika ili teta pored njih bio uzrujan i dotaknut dečijom prljavom rukom ili cipelicom, ili da ga te oči slučajno ne gledaju znatiželjno!

I izjava roditelja da im to takođe predstavlja neviđenu neprijatnost.
Ne, nije neprijatnost što ti dete plače, i što ne može da se primiri dvaes minuta na sedištu, nego je neprijatnost što znaš da će ŽIVOT u tom detetu smetati nekom beživotnom civilizovanom čoveku pored tebe, pa dozvoliš sebi da te to više potresa nego problem tvog deteta!

Neću da kažem da nema dece koja su i bezobrazna. Ima. Ali drugari, ima i odraslih koji su neviđeno bezobrazni. Šta ćemo sa njima? U stvari, mogu slobodno bez arugmenata i ne znam kakvih statistika da zaključim da su baš takvi civilizovani odrasli kojima smeta dečiji život u stvari oličenje bezobrazluka.

To su oni večiti ljudi koji plate za svoj “mir” i “san”, ne dajući drugima ni malo šansu da sanjaju na drugi način, to su oni koji se žale na gužve na koncertima kako ih je neko učepio…pa idi brate u Sava centar pa slušaj kamernu muziku. Neće ti niko stati na nogu! To su oni koji se žale što u prirodi nije baš procvetalo cveće kod su oni stigli, i što eto baš danas pada kiša, i ako bi mogli da tuže agenciju i za to, kako im je sa lošim vremenom upropastila letovanje. Slutim da ćemo doći do toga, da će početi da tuže ne znam koga ako ih katkad zadesi neki zemljotres ili cunami! Neko im je sjebo njihov uplaćeni aranžman.

Drago moje civilizovano ljudstvo. Najmanje su deca sjebala vaš mir. Koji uzgred budi rečeno, nikad niste ni imali, nego ste ga rentirali na deset dana ol inkluzive.
Osvojeni mir ne remeti nečiji plač.
A ni bezobrazluk ako ćemo iskreno.

I moram da kopiram nekoliko komentara ostavljenih tamo ispod teksta:

Ma da pobijemo svu decu i gotova stvar! Posle predjemo na zene, macke, postare, starce, invalide i sve ostale koji nas nerviraju…….
(ivan, 9. avgust 2011 09:06)

Ume da bude iritantno, ali svi smo mi bili “deca” nekada.
(Marjan, 9. avgust 2011 09:21)

u ponudi su i posebni kavezi za bebe i mlađu decu, koji apsorbuju 75% zvukova koji dolaze iznutra. Kavezi se mogu fiksirati za pod u prtljažnom prostoru aviona, a poseban dodatak omogućava montažu u gepek autobusa. Moto proizvođača je “Deca su pošast sveta – borba je rešenje”
(milos, 9. avgust 2011 08:58)

MAMA je mama
TATA je tata
BABA je baba
ali BABA je i vaspitačica Jagoda u vrtiću
DEDE je deda
IGLA je igra, specijalno kad vidi crtani Anđelina Balerina, i igra dok traje najavna špica
JAJA + penjanje na stolicu ispred kompa znači robija, vreme dok se sluša muzika a ti moraš da sediš pored i da držiš miša
NJENJE je vaspiačica Sanja iz vrtića, ali NJENJE je i stolica
TSETSE je cveće, ili cvetić, ili cvet
BAAA je balon
SHSHSHS je bicikl
RLJA je prljavo
VAVA je kuca, i manje više mnogo toga što hoda na četri noge
MA je maca, i ko zna šta još
PAPE su cipele, sandale, papuče i sve što ide na noge
NENA je Nina,kuma prijatelj, svašta
MNJA je drugarica Dunja, koju je upoznala sa tri meseca u kafani Dunji, tako da često brkamo te pojmove
NJAMNJAM je i doručak i večera, i keks i sok, i mortadela i luk, i sve što se trpa u guzicu

I koji mi đavo bi da otvorim list Danas?
U stvari znam, na ispitu je profa spomenuo nekoliko članaka koji su skoro objavljeni i koji nisu loši na tamo neke teme sa kojima neću zamarati. I naravno, kao i sa svim stvarima koje tražiš, prvo nađeš one koje ne tražiš. Da li zato što je glupost i bezobraznost bolje vidiljiva, transparentnija ili je u pitanju neki sasvim deseti fenomen, ne bih znala.
No, gorčina prosle pročitanog teksta mlađanog Kišjuhasa na temu koncerta Ejmi, se meri pojedenim govnetom a da nije sopstveno!

Preko ove izjave samo izmanipulisani retard može da pređe olako a još izmanipulisaniji da se s njom složi:

“Za većinu ovdašnjih curica koje su iz provincije došle da studiraju u veliki grad, pa morale da zaborave na Nedeljka Bilkića i balade od Džeja, Ejmi je idealno dopadljiva jer, eto, „lepo peva“, a i moderno je.”

Postavka je elitistička i bez da se frljakamo politički korektnim terminima izdrazito bezobrazna, i to dripački i neargumentovana bezobrazna (ko što to uostalom bezobrazluk uvek i jeste). Šta mlađanom autoru znači provincija? Šta znači zaboraviti? A da ne potežem pitanje izjednačavanja određenih vrednosti po principu stereotipa (koji je vrlo neosnovan), da ono što je u provinciji sigurno biva opsluženo manjim ili suženim kultunim kapitalom, dok je eto “centar” zadužen da to nekako prekrpi u cilju “modernizacije ili neospornog kvaliteta”.

Mislim kad već ima tako smradovski odnos prema provinciji što onda ne pomenu tog istog Sem Kuka na kog se “kulturolοški” poziva i njegovu provinciju odakle dolazi. Pa nije ni Kuk rođen u Beogradu, a ni u Njujorku dabome. Nego u “provinciji” Clarksdale sa celih dvaes iljada ljudi. I šta ćemo sad? Da ga prepitamo malo (doduše malo kasno za prepitivanje jer nije među živima) o Nedeljku Bilkiću ili Džeju? Ili da li možda kopa nos? Ili šta koji moj ima da ide u Los Anđeles da širi taj svoj “provincijalizam”?

Mogu da tolerišem zaluđenost, srčanu ubeđenost, iracionalnu požrtvovanost da ne kažem ludilo, ali nergumentovani bezobrazluk koji je samo to i ništa više pa još tretiran kao “kulturno” štivo, ne mogu. A i neću. Tom istom Kišjuhasu ne raste krompir na terasi nego u provinciji, pa bi ga on malo manje prdeo kad bi ta ista provincija bila malo više pametnija prema vakim “građanskim” kreaturama.

U to ime, ko drugi do Areta: