Krađa

Kad ona odluči da usni (a to je važna odluka za nas), nastaje prava pracata pometnja.
Sve bi a ništa bi.
Sve bi oprao (prvo sebe pa onda tanjire), očistio, sklonio, odneo, doneo, pročitao, napisao, jeo, pišao, dijalogovao, čupao obrve, blejao u prazno….
A zna se se da se čovek od prevelikog izbora zbuni.
Te završi na terasi neopran, izložen napadu komaraca, naletu vetra i tišini u kraju.

Dok se sistem ne spusti sa cucli, šerpica, toplomera, inhalacija, disanja, sranja…na tišinu u kraju…prođe sigurno sat dva. Nekad mi je kad dođem s posla trebalo poprilično vremena da ta misleća mašina počne da misli o nečemu drugom a ne o poslu, e tako sad i u ovom slučaju moram da zauzdam lobanju i pustim je da se samo nadiše. I pluta. Krajnje neobavezno. Šmucam se po nekim vestima, tuđim parčadima intime i mic po mic, dođem do toga da ne mislim o “kad će se probuditi”.

Imati dete je ko priča o vojsci.
To živiš. To ti se dešava. I verglaš o tome.
I to je tako normalno.
Nekad se zauzdam, pa one ljude koji nemaju decu poštedim svih onih “genijalnih otkrića o malim bićima” jer mislim da ih to možda negde opterećuje (ko priča o vojsci)…ali kad malo bolje razmislim, glupo je to. Živeti nešto što ne živiš.

Fascinantno je koliko je jednom običnom čoveku potrebno da prohoda!!!
O tome razmišljam danima.
Neke živuljke, ko konj ili tele, malo im se zatresu one sve četri, taman dok ih krava i kobila oližu, i opala, eto ih. Uspravno gledaju svet. I počnu da trče. A nama…(kako to zaboravimo?).

Pisala bi još, al me izjedoše ova gamad!

-->

12 comments:

  1. promena ideja, 28. May 2010, 1:26

    Ma ima u prirodi i čudnijih primera prohodavanja, evo recimo torbari istrče,proskakuću pa se vrate u torbu ;) A možda bi ljudskoj vrsti trebalo još odložiti prohodavanje, pa čak uvesti licencu. Kad jedinka dokaže zajednici da je svesna koliko zavisi od drugih, tek onda da piči.

     
  2. Marica, 28. May 2010, 7:54

    :)
    Od kada si postala mama, svaki komentar sem smajlija postaje suvisan :)
    Tako smireno, puno ljubavi, prosto i obicno napisano vrlo neobicno :)

     
  3. etotako, 28. May 2010, 10:30

    E budale!
    Citam jutros svoj post ponovo (narcisoidno?) i uklavirim recenicu, o kako je tesko OBICNOM coveku da prohoda. Pa se moze izvesti zakljucak da to neobicni ljudi ocas posla urade :)

     
  4. etotako, 28. May 2010, 10:32

    Kenguri stvarno to rade?
    Iskreno, nisam imala vremena da proveravam puno kako koja vrsta krece da “gmize” ovim svetom (kapiram da ima fascinantnih primera)…ove dve su mi iskustveno bile pred nosom.

     
  5. etotako, 28. May 2010, 11:36

    Marice, ili da te unapredim u tetka Marice :)
    Hvala ti.

     
  6. Milja Lukić, 28. May 2010, 13:25

    Svaki korak, i u bukvalnom i u prenesenom značenju, koje mali čovek napravi, fascinacija je za sebe. Prošla sam kroz to iskustvo tri puta, ali nijedno nije isto, čak ni nalik, izuzev krajnjih rezultata. Svaki put je drugačije, i svako to uradi za “svoje vreme”.
    Druga je stvar kako će se to odraziti na tvoju kičmu. Iz ličnog iskustva, a tvoje ne mora da bude ni slično mom, najgore sam prošla učeći najmlađeg da vozi bicikl – em je trapav, em je težak, em je teren bio brdovit.

     
  7. gRAVITACIJA, 28. May 2010, 16:06

    ma dobro je da i ovoliko pišeš.
    a ja..prestala da se družim aktivno sa neroditeljima, jer nit oni mene razumeju, nit ja njih, tj ja njih i mogu, al neću bre.
    ko u vojsci nije bio, nije ni marširao.

     
  8. etotako, 28. May 2010, 17:21

    Miljo, mi smo daleko/blizu od prvog koraka. Idu sve one fascinantne pripreme za njega. Mali misic jaca misic :)
    A ledja…odbolovala svoje. Za sad.
    Da nije bilo onog plivanja od nekad, ko zna kako bi se presamitila.
    Neka ti ih zivih i zdravih. Trkaca :)

     
  9. etotako, 28. May 2010, 17:22

    MIslis, ko u vojsci nije bio, ne zna kako noge smrde :))

     
  10. Milko, 29. May 2010, 11:17

    Slažem se potpuno sa Maricom: sve izuzev :))))) je potpuno deplasirano ;)

    Mada, ne vjerujem da je tebi toliki kez stalno na licu :))

     
  11. etotako, 31. May 2010, 10:23

    Milko, pa propaganda covece :)

     
  12. shaputalica, 5. June 2010, 13:10

    I tako će meni ostati ovaj blentavi osmejak na licu odavde do večnosti…:))

     

Ostavi komentar:

*