Hoću macu!

Šetnja.
Tipično roditeljska po kraju.
Ili je vodim da pojede kašicu i za svakim autom i insanom se okrene, ili da svari prethodno pojedeno, ili bar samo da mi oči ugledaju neke druge ljude, a da nisu oni sa TV-a.

U susret nama, četvorotočkašima, ide muški roditelj sa dve devojčice. Obe ga drže za ruke. Starija vozi rolere, u stvari više nespretno hoda u njima, a mlađa gunđa. Teče razgovor, koji ne možeš da ne čuješ, jer se i naša formacija kao i njihova vrlo sporo kreću, te je mimolaženje dugotrajno. (Ima tu i tog talenta da volim da prisluškujem, al’ ajde:)

– Ali tata, ja neću psa! Hoću maaaacu!
– Ma ne može maca, sad smo uzeli psa.
– Ali neeeeeću psa!
– Ma dobro srećo, naučićemo ga da mjauče!
– Dobro!

-->

1 comment:

  1. gRAVITACIJA, 30. August 2010, 20:59

    hahahaha, izgleda da je lakše dobiti laž nego saglasnost. al okej.

     

Ostavi komentar:

*