Borbica

Već danima razmišljam, e večeras kad je okupam ću da sednem i da napišem post. I to se skoro mesecima ne dešava. Ove zadnje postove ne računam, jer su nastali kao plod trenutne impresije (koju ni malo kvalitativno ne diskvalifikujem), za čiji unos mi ne treba više od pet minuta.

Danima ponavljam, što naglas, što u sebi, kako mi se nešto čita. Kako bi da mi nešto zaburgija mozak, opali šamar i pokrene, da zađe duboko ispod kašica i sokića, i da taj super film napokon počne. A opet, s druge strane, znam da koncetraciju za čitanje imam ko lipsalo magare. Probala sam, nije da nisam. Doduše, pravdam se da je to do čitanja na računaru (u čemu sam pre bila vrlo talentovana i nije mi ni malo smetalo da čitam i na taj način), pa lovim dan do odlaska do knjižare.

I onda ono večito pitanje. Jel inspiracija uplivava spolja ili je gajiš negde unutra, pa je to spolja samo okidač? Da li se dovoljno toga spremilo, nataložilo, odležalo, pa sad jurcam za tim motivom ko pomahnitala, ili mi treba još unosa pa još „varenja“? Odgovor me ovaj put apsolutno ne zanima. Pre bi o njemu prodrvila koje veče, možda i nekoliko njih za redom, ali sada se za to nema vremena.

Kaže mi prijateljica koja je trodedetna mati, da tako negde, oko tog sedmog osmog meseca, počneš opet da se budiš. Da ti je krv sva izmenjena, da su se ćelije opet pregrupisale (još uvek ne do starog broja pantalona, ali radimo na tome), i da ko ptić čekaš da se izležeš. Al u nekom lepom gnezdu!

Nemam pojma. Nisam pametna ko što nikad nisam ni bila.

A znam suštinski da nije do čitanja. Znam da je do slobode. Odgovornosti. Prioriteta. Do toga da više nisam na planeti na kojoj sam snela jaje. Sad sam u drugom gnezdu, doista lepom, na kom knjige samo stoje na polici. I znam da će to vreme potrajati. I ne treba da se koprcam. Treba da se „preobrazim“ kako dragi Gospod reče. Da izađem iz tog jajeta u gnezdo koje upravo svijam. Ni manje, ni više.

„Promena pravca borbe za čovekovu slobodu, za pojavu slobodnog čoveka jeste, pre svega, promena strukture svesti, promena kriterijuma vrednosti. Ovaj proces je dubok i njegovi rezultati se jedino mogu sporo javljati. To je duboka unutrašnja revolucija koja se izvodi u egzistencijalnom a ne istorijskom vremenu.“
Berđajev

-->

15 comments:

  1. Marica, 2. September 2010, 7:41

    Sve si vec sama rekla ;)
    A vec neko vreme se zapravo ova tvoja misao, ili stanje provlaci kroz tvoje postove. Nekako ja svoje posdrugo stanje upravo tako zamisljam konstantno okupirana tim tvojim sadasnjim mislima i dilemama.
    To je jedan od glavnih razloga zasto se u sve to ne upustam i verovatno nikada i necu.
    Nego, nije to nikakva borbica to je stvarno revolucija. Valjda nece da potraje dok pile ne poraste i ode iz gnezda, nege revolucije stvarno kraja nemaju.

     
  2. Marica, 2. September 2010, 7:43

    LoL :)
    vi umetnicke duse, tek sada primetih kako si se vratila na staru wp temu.
    Neki od nas su stvarno jednodimenzionlni.

     
  3. etotako, 2. September 2010, 8:17

    Pa zimski haljetak :)

     
  4. etotako, 2. September 2010, 8:18

    @Marice,
    Žao mi je što tako razmišljaš, jer mislim da je to “najlošijiĆ razlog zbog kog ćeš propustiti čudo! (No, legitiman je).

     
  5. Marica, 2. September 2010, 11:51

    Heh, nije jedini ;)
    No nisu ni sva cuda za svakoga :) Znas kako kazu, muskarci uvek dizajniraju zensku garderobu bolje od zena, jer nisu ljubomorni, ne zele da najbolje sacuvaju za sebe (ne traba im, jel?). Tako je i sa vama mamama, sve zene vole svu decu podjednako (jos je Dusko Radovic apelovao na zene da radjaju cerke jer ce one nekome biti tetke) i divne su tetke, strine, ujne i ostalo. E onda, dobiju svoje bebe i njih vole “malo” vise, i njima se dive “malo” vise i u njihovim cudima uzivaju “malo” vise. Zato cu ja lepo, s distance da uzivam u vasim cudima podjednako. :)
    Sem, ako se u jednom trenutku zivota ne predomislim i ne rodim jedno ili usvojim ako ovo prvo vise ne bude moguce. A onda ti napisem jedno dugo pisamce kako si bila u pravu :)

     
  6. Njam, 3. September 2010, 12:57

    u pocetku “borbica”,…. a kasnije, rekla bih, postane cista otimacina! ti ne das sebe, oni (ta divna stvorenja) bi da fizicki i umno poseduju i tako…. dok se ne vidi ko je jaci!
    a u pocetku “borbica”, “mamica”, “bebica”… :))))

     
  7. etotako, 3. September 2010, 14:27

    Marice, ništa ja ne promovišem, niti apelujem, nego kukam!
    Svako svoje gnezdo svija, kako zna i umije i kako misli da će mu najtoplije biti. Te, opušteno!

     
  8. etotako, 3. September 2010, 14:30

    ps. Što se kreatora tiče, to je već malo poveća priča i malo poveća industrija. Ni ne sanjaš koliko dizajnera što muških što ženskih radi na nečemu što će potpisati na kraju jedno kreatorsko ime. I ruku na srce, većinu tih stvari kao žena ne bi stavila na se. U stvari, veliku većinu. Koliko god da su sa distance :))

     
  9. etotako, 3. September 2010, 14:30

    @Njam, misliš jagma? :))

     
  10. gRAVITACIJA, 6. September 2010, 18:44

    Mogu samo sa Berđajevim da se složim. I sa Njam. :)

     
  11. gRAVITACIJA, 6. September 2010, 18:47

    tj sa svima!!!
    a o preobražajima…vreme delim na vreme pre M i posle M.

     
  12. Milko, 20. September 2010, 11:35

    First thing first: super ti je novi dizajn bloga ;)

    Dakle, ne može ništa na silu, ha..Kad ti se bude čitalo, čitaćeš. I pisaćeš, isto tako.

    Šta ti se sad radi? :) Lično, volio bih u neku zimu, bungalov, da gledam neke filmove, i drinkam kuvano vino :)

     
  13. etotako, 22. September 2010, 15:50

    Milko,

    To je stari dizajn bloga, samo je rehabilitovan :) (moderna rec).

    Sto se tice zime, bungalova, kisa, vina, filmova…sve ja to odlicno podnosih do dolaska podmlatka na svet. Sada mi je zima samo jedan period VIRUSA, TEMPERATURA…i nemogucnosti setanja kilometarskih tura.

     
  14. Jorgoslovlje, 22. September 2010, 19:13

    Hocemo neki post!Od prvog septembra ništa. Hajde etotako:)nek ti beba pomogne!

     
  15. sit-a-bit, 5. October 2010, 16:58

    S prvom smizlom sam uspela da se skoncentrisem vec posle 3 meseca, a inspiracija je stigla tek posle 2.5 godine. S drugom smizlom sam bila zombi 8 meseci, a onda mnogo se svasta izdesavalo i omelo me na putu ka inspiraciji… Zivot je cudo jedno. Go with the flow and take it easy.

     

Ostavi komentar:

*