Ma nema šanse da to ikad zaboravim!

Ja sam sebi ovo milion puta rekla misleći da će neke slike i neki događaji da mirišu i šuškaju ko da su dotaknuti juče, a oni su ko na sprintu sa preponama odjurišali u zaborav. Mislila sam da ću zavek znati kad je Boji izrastao prvi zub. Eto, nije mi trebalo da ona krene u srednju školu pa da to zaboravim. Već sam, iako je trenutak kad sam ugledala tog prvog keca bio baš tako nekako nezaboravljiv.
I puf!

Stoga, pomažem svojoj memoriji. Za ubuduće.

Kišna devojka

Pre neki dan kiša ko iz kabla. Čini se kao da nikad prestati neće. Boris došao s posla i ko po običaju završio na podu igrajući se s Bojom. Vrata terase su nam manje više uvek otvorena, jer nam je tamo pušiona, bar u ovom delu godine. Zimi se selimo u WC!
I sede oni tako, igraju se, napolju toliko zvekeće da se više ne čuješ. Boris gleda kroz otvorena vrata terase u one slapove vodurine i nekako više za sebe progovara:
“Bojo, ajde ti odeš napolje i nekako ugasiš kišu!?”
Ona ostavi svoje olovke i papire, bez reči ustade, odgega se do vrata terase i zatvori ih! Vrati se na svoje mesto pored oca i nastavi sa crtanjem.
Eto ti ugašena kiša!

-->

4 comments:

  1. Marko, 12. August 2011, 18:27

    Jesu magični kad su tako mali pa te iznenađuju iza svakog ćoška :)

     
  2. gRAVITACIJA, 12. August 2011, 21:10

    kakva slika :)

     
  3. nikadrobom, 15. August 2011, 15:24

    E, tako se to radi (svo troje).

     
  4. etotako, 15. August 2011, 15:29

    Marko ti tu imaš više iskustva :) Ja znam za jadac, pa ću da beležim!

    Slika. Na to imam još jednu anegdotu. Kod doktorke redovan sistematski pred neku vakcinaciju. I pregleda je doktorka od glave do pete, i kao sve pet. Zdrava si ko dren. E sad, dajte mi da vidimo tu krvnu sliku. Ja pružam, doktorka uzima i progovara: BOLJA TI SLIKA NO PRILIKA!

    Eto, sad imaš recept za gašenje. Zlunetrebalo. :) I hvala.

     

Ostavi komentar:

*