La Detektiv

Heklam rečenice u glavi.
Te milione napisanih karaktera koji promiču pričajući priče koje (kao) neću nikad zaboraviti.
I svako veče se u trenucima slobode zalaufam mišlju, evo sad ću to da spakujem u nezaboravne priče. Evo sad ću.
A onda pustim Poaroa!

Sve je počelo krajnje bezazleno. Nekoliko puta sam u veoma kasnim satima navatala seriju na TV-u pokušavajući na sve načine da ostanem budna i dočekam kraj. I taman kad mislim da sam dočekala, kad ono: Kraj prvog dela!!!
Tada sam uzela stvar u svoje ruke. Obezbedila sebi svih 64 epizode kao i injekciju adrenalina pred spavanje.

Oduvek sam htela da budem detektiv. Da budemo iskreni i dalje to potajno želim.
Nema sumnje da bi u tome bila i-zvan-redna.
Imam čak i brkove.
Samo ih čupam.

-->

2 comments:

  1. vanja t., 14. February 2013, 3:00

    sjajno!

     
  2. elektrokuhinja, 18. February 2013, 23:55

    A da li i sanjas Poaroa? Ja tako kad se opsednem necim, krenem to i da sanjam. Npr. kako racunam neki stub. S tim da takav san nije sigurno toliko zabavan kao npr kad bih sanjala da sam deo krimi-price. Posle se probudim jos umornija nego kad sam legla:)

     

Ostavi komentar:

*